Pre nego što je Galeb uopšte hteo da nam ponudi nešto, poziciju, brending, šta god, objasnili smo mu da ne želimo da nas čita na početku Podkasta. Ne kažemo da je to pogrešno, ali nekako to nismo mi. I isto smo mu rekli da ne mislimo da je kul da donesemo logotip i spustimo ga negde, nego da bismo voleli da se u kadru nađe nešto što ima razloga da bude tu. Ideja je bila da iskreno podržimo Agelast jer nam se dopada i onda nema smisla da obojimo studio u zeleno. Odatle saksija i biljka i knjiga. Svakako bi bile tu, samo su sad zelene i na njima piše HOOLOOVOO.
Zašto Agelast?
Agelast je lep podkast zato što gura prijatan tempo i dešava se u prijatnom okruženju. Galeb bira pametne i relevantne goste i priprema se za razgovor sa njima. Razgovara sa njima fino i kulturno. Pristojno. Ne upada im u reč, to je isto važno. Otvara važna pitanja i sagledava ih objektivno. To tako treba.
Ja napisao ovako ovaj pasus iznad, Peđa mi posle rekao da mu je to nekako njanjavo. Da moram dodatno da naglasim koliko nam je jasno da je Agelast važan. A stvarno jeste. Da je Agelast revolucija, da je Agelast prozor u kako bi moglo da bude i da je Agelast značajan i kvalitetan sadržaj.
Posle mi i Galeb napisao – Jeste njanjavo i to je Peđa lepo primetio. Agelast je (što tendenciozno, a što intuitivno), zagrebao prostor iz kojeg su se tradicionalni mediji odavno udaljili jer su uredničke odluke preuzeli menadžeri, zato što su im sadržaji iz kulture, faktor javnog značaja i negde, a zašto da ne, kontrola minimalnog ljudskog dostojanstva postali „neprofitabilne kategorije”. Ovo je negde moj pokušaj da se vratim „u nulu” i da pokažem da to može itekako da bude profitabilno, poželjno i popularno.
Kako je sve počelo i što bi IT kompanija podržala Agelast?
Ako nas neko pita, reći ćemo mu da postoje dva oglašavanja. Jedno je ono komercijalno, kad kupite prostor na nekom portalu, platite da vam objave tekst, reklame na društvenim mrežama, oglasi i slično. Drugo, ono važnije je, ne znam ni kako bih ga nazvao… ”Oglašavanje” kojim potvrđujemo identitet.
Kad smo uopšte razmišljali o Agelastu, to je izgledalo ovako:
– Peđa, je l’ gledaš Galeba?
– Gledam, strava je Podkast.
– Mislim da treba da ih podržimo.
– Odlična ideja, apsolutno.
To je bilo to, našli kontakt, bum-tras, nekako se sve desilo spontano. Prirodno. I niko se nije premišljao i nije postavio sasvim logično pitanje, dok Tanja to nije uradila. Zašto mi i Agelast? Šta, svi programeri to slušaju i onda će da nam se jave na oglas za posao? Bilo je jasno da ne, ali nas je uhvatila na krivoj nozi, nismo baš umeli da odgovorimo.
Agelast nije mesto na kom ćemo da se pojavimo i da pričamo o softveru. Prvo, Agelast je ideja koju hoćemo da poguramo i mislimo da zaslužuje svaku podršku i drugo, nekako je naš način da kažemo šta mislimo. Da pristojni i pametni ljudi treba da razgovaraju jedni sa drugima, da odvoje vreme, puste jedni druge da kažu šta imaju i čuju se. Teme nam odgovaraju, ložimo se na kulturu i umetnost i važan nam je stav o društvenim prilikama ovde. Stalno ponavljamo, programeri koji su ostali u Srbiji, ostali su jer su to birali i onda kad već jesu, hajde da uradimo nešto da svima popravimo ono što možemo.
“Stvaramo nukleus koji može da ima širu društvenu vrednost, ali koji istovremeno pokazuje svojim primerom da je moguće. A ako možemo mi, onda je samo pitanje trenutka kada će to da uradi još neko, a potom je samo pitanje godine kada ćemo stvoriti jedan novi ekosistem u kojem možemo da živimo normalno. Nama se čini da su ljudi prepoznali upravo to i da je to ono čemu se vraćaju. Postajemo polako deo svakodnevne rutine naših sugrađana i gradimo poverenje upravo na tim premisama.” – Galeb
Agelast i Muzikon i Schime i HOOLOOVOO
Ako stavimo po strani splet okolnosti koji je doveo do toga da smo se svi (Muzikon, Schime, HOOLOOVOO i Agelast), povezali kroz niz slučajnosti i obreli u plodnom trenutku da napravimo zajedničku saradnju, veoma mi se dopala ideja o „destigmatizaciji klasike” i građenju depolarizacionog mosta između kulturnih obrazaca, kulturnih dominanti, klasnih podela i, na kraju krajeva, stilsko-tipoloških odrednica žanra koja raslojavaju kranjeg korisnika – publiku. –Galeb
E, a stvarno i bukvalno – niz slučajnosti. Muzikon svirao kod nas u dvorištu, tako smo se upoznali, posle smo nastavili da se družimo. Divni ljudi. Agelast zna Schime-ta. Oni svakako svirali zajedno, mi iscimali Production Pool, jedna kafa, pivo i novi nivo Agelast Session-a i to u Kolarcu. O Production Pool-u i Sanjinu ćemo da pišemo u narednom periodu.
Agelast i Prti Bee Gee i HOOLOOVOO
Pojavila se niotkud ta priča o malo većem session-u, iscimali nas Galeb i Sandra i kazali nam da hoće da ugoste Prti Bee Gee, da bi to moglo da bude strava i da bi voleli da se to stvarno desi. Nismo morali dvaput da razimislimo, opet ista priča – Schime, Production Pool i ovog puta Dom omladine.
Pitanje je bilo – Prti ima dosta eksplicitne tekstove. Je l’ nama kao kompaniji to ok? Odgovor je bio Apsolutno jeste. Kakve to veze uopšte ima s nama? Ne mešamo se u izbor gostiju, sigurno se nećemo mešati ni u izbor benda. Plus, dobar deo ekipe je odrastao na SKC-u i gotivi Prti.
Na snimanju bilo preludo. Prvo, mnogima je to bio prvi koncert posle mnogo vremena jer Korona i sve to, a drugo ceo doživljaj, ceo bend, atmosfera… Opet, nismo hteli da štampamo logotip na DJ pultu, nismo hteli 3d logo, opet smo hteli suptilno, ali je Eufrat smislio ono na početku, da ih Galeb iscima sa Hej Matori. Strava i hvala do neba.
Zašto smo potpisali novi ugovor i zašto nikad nismo pitali Galeba koliko je neka epizoda imala pregleda?
HOOLOOVOO je redak primer dobre prakse koji na duže staze počinje jasno. Marketing odavno mora da bude prirodan, smislen, neposredan i nenametljiv, jer se samo tako može obezbediti dugoročnost, dostojanstvo i poštovanje. – Galeb
Hteli smo da pomognemo dobru stvar. Nismo hteli promo, nego da pomognemo, mada smo znali da ćemo imati (u tom trenutku još uvek relativno) veliku vidljivost. Sad je i to otišlo malo dalje, nama dolaze ljudi na razgovore za posao i kažu nam da su za nas saznali od Galeba, kažu videli u ovoj ili onoj epizodi Podkasta.
Nikad nismo pitali za brojeve, nismo pitali za preglede, demografiju ni bilo kakvu drugu analitiku. Nikad nam nije ni palo na pamet da pitamo zašto ovaj gost, a ne onaj. I dalje nam se sviđa da nas ne čita na početku. Jasno nam je da nas onda nema na drugim platformama, nego samo na YouTube-u, ali ok smo s tim. Dovoljno nam je kul što se ”nađemo” u društvu Stefana Milenkovića, Ramba, Jovana Memedovića, one Hristine i redom, da ne nabrajamo sve.
Jednom nas pitala Sandra da li je ok da prihvate sponzorstvo neke druge IT kompanije. Nekad, neke, ako se desi. Malo nas iznenadila što je uopšte pitala, pa smo posle skontali koliko je to u stvari bilo lepo i profesionalno s njene strane. Apsolutno je ok, Agelast treba da raste i svaka pomoć je dobrodošla.
Nedavno smo zvali Galeba da mu kažemo da smo jako srećni što smo deo cele ideje i da hoćemo da budemo još više. Da ne otkrivamo mnogo, ali on je nama rekao da je smislio svašta nešto novo i da nas definitivno vidi tu negde.
