Skroz je realno da su ljudi pre dvesta hiljada godina raspravljali (šta god da je tada bio čovek i kako god da su se sporazumevali): da li će vatra unaprediti njihov život, ili će samo upropastiti hranu? Pritom je opasna, postoje šanse da se sve što su uneli u pećinu zapali. Poljoprivredna revolucija je takođe verovatno bila predmet rasprava – “da li si realan i stvarno predlažeš da to zrnevlje sada ne pojedemo, nego šta – zakopamo ga u zemlju?”
Slično je i danas, sa veštačkom inteligencijom. Umesto da brinemo da ćemo zbog napretka nekim čudom postati manje ljudi, jer nećemo nešto raditi “kao naši stari”, treba da koristimo nove tehnološke paradigme da olakšamo i produžimo sebi život.
Skroz je realno da su ljudi pre dvesta hiljada godina raspravljali (šta god da je tada bio čovek i kako god da su se sporazumevali): da li će vatra unaprediti njihov život, ili će samo upropastiti hranu? Pritom je opasna, postoje šanse da se sve što su uneli u pećinu zapali. Poljoprivredna revolucija je takođe verovatno bila predmet rasprava – “da li si realan i stvarno predlažeš da to zrnevlje sada ne pojedemo, nego šta – zakopamo ga u zemlju?”
Slično je i danas, sa veštačkom inteligencijom. Umesto da brinemo da ćemo zbog napretka nekim čudom postati manje ljudi, jer nećemo nešto raditi “kao naši stari”, treba da koristimo nove tehnološke paradigme da olakšamo i produžimo sebi život.
Prema SZO, dominantan uzrok smrti osoba od 5 do 29 godina starosti su saobraćajne nesreće. Čak 1,35 miliona ljudi godišnje gubi život, a da se većina tih nesreća može lako sprečiti “boljom kontrolom”, jer radi se o alkoholu, umoru, neadekvatnom korišćenju pojasa ili audosedišta za dete… Ne govorimo o AI autopilotu koji vozi umesto nas, nego o samo maloj pomoći tehnologije. Malo je potrebno, da mnogo života bude spašeno. Nove tehnologije mogu mnogo da nam pomognu da unapredimo naš svet, na primer kroz jezik, medicinu, saobraćaj i uopšte upravljanje hazardima… To je čovek oduvek i radio. To čovek i jeste.
Prema SZO, dominantan uzrok smrti osoba od 5 do 29 godina starosti su saobraćajne nesreće. Čak 1,35 miliona ljudi godišnje gubi život, a da se većina tih nesreća može lako sprečiti “boljom kontrolom”, jer radi se o alkoholu, umoru, neadekvatnom korišćenju pojasa ili audosedišta za dete… Ne govorimo o AI autopilotu koji vozi umesto nas, nego o samo maloj pomoći tehnologije. Malo je potrebno, da mnogo života bude spašeno. Nove tehnologije mogu mnogo da nam pomognu da unapredimo naš svet, na primer kroz jezik, medicinu, saobraćaj i uopšte upravljanje hazardima… To je čovek oduvek i radio. To čovek i jeste.
Dobro, ali šta to znači, da će veštačka inteligencija unaprediti svet? Fizički svet neće, nije predmet unapređenja. Biološki? Taj ugao ima smisla samo ako govorimo o tome da će nas AI istrebiti. Tema je, onda, ljudski ili društveni svet – ljudska prava, odnosi i stanje. A pošto se ne bavimo proricanjem, debata ima smisla samo ako se ograniči na blisku budućnost, koja je dovoljno slična našoj sadašnjosti, na primer u pogledu regulativa. Takođe, da li je nešto skroz u redu jer je malo verovatno, iako je izuzetno opasno? Ili nešto što nije opasno, ali je ipak štetno, a pritom je veoma verovatno, praktično tu pred nama? A već do sada je jasno, na primer, da ChatGPT počiva na nekim nemoralnim načelima…
Dobro, ali šta to znači, da će veštačka inteligencija unaprediti svet? Fizički svet neće, nije predmet unapređenja. Biološki? Taj ugao ima smisla samo ako govorimo o tome da će nas AI istrebiti. Tema je, onda, ljudski ili društveni svet – ljudska prava, odnosi i stanje. A pošto se ne bavimo proricanjem, debata ima smisla samo ako se ograniči na blisku budućnost, koja je dovoljno slična našoj sadašnjosti, na primer u pogledu regulativa. Takođe, da li je nešto skroz u redu jer je malo verovatno, iako je izuzetno opasno? Ili nešto što nije opasno, ali je ipak štetno, a pritom je veoma verovatno, praktično tu pred nama? A već do sada je jasno, na primer, da ChatGPT počiva na nekim nemoralnim načelima…
Neposredan uticaj AI će mnoge od nas veoma verovatno dovesti do gubitka posla, ali i gubitka poverenja u pisani sadržaj, što vodi u dalje nepoverenje i razaranje odnosa. Na osnovu istorije korišćenja tehnologija, jasno možemo da predvidimo zloupotrebe, dakle ugrožavanje sloboda i prava. Tu je svakako i najcrnji scenario, kataklizma u koju veruje 10 ili više procenata stručnjaka koji se veštačkom inteligencijom i bave.
Da li biste seli u avion za koji vam u avio-kompaniji kažu da ima pet ili deset odsto šanse da padne? Veštačka inteligencija će promeniti svet, svakako, ali ako se zapitamo šta je glavni interes kompanija koje je razvijaju (zarada?) ili vlada zemalja (kontrola?) i ako govorimo o ljudskom svetu, pravima i stanju – da li će ga promeniti na bolje ili na gore?
I sad, da li će unaprediti svet ili neće? Šta vi mislite?
Neposredan uticaj AI će mnoge od nas veoma verovatno dovesti do gubitka posla, ali i gubitka poverenja u pisani sadržaj, što vodi u dalje nepoverenje i razaranje odnosa. Na osnovu istorije korišćenja tehnologija, jasno možemo da predvidimo zloupotrebe, dakle ugrožavanje sloboda i prava. Tu je svakako i najcrnji scenario, kataklizma u koju veruje 10 ili više procenata stručnjaka koji se veštačkom inteligencijom i bave.
Da li biste seli u avion za koji vam u avio-kompaniji kažu da ima pet ili deset odsto šanse da padne? Veštačka inteligencija će promeniti svet, svakako, ali ako se zapitamo šta je glavni interes kompanija koje je razvijaju (zarada?) ili vlada zemalja (kontrola?) i ako govorimo o ljudskom svetu, pravima i stanju – da li će ga promeniti na bolje ili na gore?
I sad, da li će unaprediti svet ili neće? Šta vi mislite?
Ovo iznad je vrlo skraćeno, grubo prepričavanje veoma malog dela argumenata s Debatka održanog u sredu, 14. juna u našem dvorištu u Novom Sadu.
Učestvovali su (tim “za”, u plavim majicama) Slobodan Bubnjević, fizičar i pisac, naučni novinar, čovek koji spaja znanje i nauku s veštinom pripovedanja, i Sebastian Novak, softverski inženjer, edukator, predavač i naš dobar prijatelj. Naspram njih (tim “protiv”, u crvenim majicama) su bili Miljana Milojević, analitički filozof, profesor filozofije sa Filozofskog na BU koja se bavi “granicama kognitivnih sistema” (da li je čovek samo biološko biće ili je to danas sistem koji obuhvata i njega i njegov telefon, blu-tut slušalice, mikrofon i internet signal?) i naš Miloš Knežević, a.k.a. Mile DevOps, “polu-arhitekta, programer i AI avanturista”.
Bilo je odlično. Evo, imamo i snimak – pogledajte ga ovde:
Ovo iznad je vrlo skraćeno, grubo prepričavanje veoma malog dela argumenata s Debatka održanog u sredu, 14. juna u našem dvorištu u Novom Sadu.
Učestvovali su (tim “za”, u plavim majicama) Slobodan Bubnjević, fizičar i pisac, naučni novinar, čovek koji spaja znanje i nauku s veštinom pripovedanja, i Sebastian Novak, softverski inženjer, edukator, predavač i naš dobar prijatelj. Naspram njih (tim “protiv”, u crvenim majicama) su bili Miljana Milojević, analitički filozof, profesor filozofije sa Filozofskog na BU koja se bavi “granicama kognitivnih sistema” (da li je čovek samo biološko biće ili je to danas sistem koji obuhvata i njega i njegov telefon, blu-tut slušalice, mikrofon i internet signal?) i naš Miloš Knežević, a.k.a. Mile DevOps, “polu-arhitekta, programer i AI avanturista”.
Bilo je odlično. Evo, imamo i snimak – pogledajte ga ovde:
O Debatku, temi i drugim stvarima, porazgovarali smo i s Igorom Spasićem. On nam je prijatelj, ambasador i lice Debatka od samog početka. Čovek je inženjer sa “širom slikom”, bavi i edukacijom i zdravljem ekosistema, piše o tehnologijama, njihovim dometima i etičkim pitanjima, pokreće konferencije i gradi zajednicu… Naravno, bio je moderator i sada.
O Debatku, temi i drugim stvarima, porazgovarali smo i s Igorom Spasićem. On nam je prijatelj, ambasador i lice Debatka od samog početka. Čovek je inženjer sa “širom slikom”, bavi i edukacijom i zdravljem ekosistema, piše o tehnologijama, njihovim dometima i etičkim pitanjima, pokreće konferencije i gradi zajednicu… Naravno, bio je moderator i sada.
“AI je novo pojačalo nas samih (…) Mi sami najbolje znamo kakvi smo.”
“AI je novo pojačalo nas samih (…) Mi sami najbolje znamo kakvi smo.”
Zdravo Igore, kako si ovih dana?
Ćao Siniša, stigli smo do imena, šta ima ovih dana… Lepo je vreme, a lepo i prolazi.
Kako je tebi bilo na Debatku u Novom Sadu? Neki poseban utisak?
Jednom rečju: od-lič-no! Očekivanja su već bila na visini: znam koliko se ulažete u ceo projekat; i koliko smo debatovali (!) o različitim načinima izvođenja, pa tražili prave sagovornike – ovaj put izvan sigurne zone, te je postojala i doza strepnje hoće li se sve odigrati kako treba. No kako je Debatak krenuo, sve je tako lepo kliknulo: i važna tema, i način kako su timovi predstavljali svoje strane, poneka pošalica, zahvalna i divna publika, i divno prolećno veče koje smo dobili na poklon… Sve zajedno je učinilo da ovaj Debatak postane jedan od dražih događaja kojima sam prisustvovao. Posebno sa zahvalan za vreme i trud učesnika; uvek sam gladan reči onih koji imaju šta da kažu.
Veštačka inteligencija je i tvoja tema. Kako uspevaš da moderiraš a da se ne uključiš?
Nije lako, priznajem – postoje trenuci kada vidim priliku da dopunim poneko izlaganje, ali, avaj 🙂 Šalu na stranu, trudim se da se ne mešam mnogo u stvari kojima se ne bavim; tu sam samo usputni posmatrač koji prati šta se dešava. Moderiranje debate nije zahtevno, ostaje vremena da pratim i izdvajam najvažnije, što je takođe zabavno.
Posle svega, hoće li veštačka inteligencija unaprediti svet ili neće?
Ukratko: AI je novo pojačalo nas samih; što važi za svako tehnološko “čudo” do sada. Mi sami najbolje znamo kakvi smo.
Šta misliš, zašto je Debatak ljudima zanimljiv?
Dva su razloga. Prvi je da je Debatak kao dešavanje kulturno, fino i zabavno organizovan – rekao bih, u već prepoznatljivom HLV/HVL stilu. Drugi razlog je koncept; nema puno prilike da se čuju i drugačiji oblici dijaloga. Polarišući stavovi koji se brane u debati upravo služe da nas protresu iznutra i nateraju nas da se preispitamo, što je iskustvo posle koga uvek malo porastemo.
HLV stalno pominje kulturu dijaloga. Zašto bi ikoga trebalo da bude briga za to?
Jezik i način komunikacije oblikuju naš način razmišljanja. Kulturan dijalog zahteva mnoge vrline koje neprestano treba usvajati; saditi kako bi imali šta da požnjemo. Često ponavljam: manje je važno da li se slažemo, koliko da se razumemo. Nismo definisani stavovima, njih usvajamo, nadograđujemo, ali ne čine nas same. Dijalog (kulturan, jer drugačiji nije) je alatka kojom se brusimo i jedini način kako možemo razumeti sve ono što nismo mi sami.
Sprema li se Heapcon polako?
Koliko uspevam da ispratim, Heapcon mašinerija se ozbiljno zahuktala! Nadam se da će sve proći kako treba, jer maštamo baš velike planove za dalje 🙂
Na kraju, hvala ekipi iz HLV ❤️
Hvala tebi!
Ovo je prvi put da smo u Debatku imali eksterne učesnike, ljude koji nisu iz HLV. Temu smo odabrali zato što je aktuelna (“ajmo ej-aj dok je hajp”), ali važnije – zato što je to sada još i više društvena nego tehnološka tema. Tako smo birali i učesnike. Još jedna novina je to što je ovoga puta Debatak bio skroz otvoren za javnost. To su verovatno i neki pravci u kom će Debatak da se razvija. Javljamo se.
Ovo je prvi put da smo u Debatku imali eksterne učesnike, ljude koji nisu iz HLV. Temu smo odabrali zato što je aktuelna (“ajmo ej-aj dok je hajp”), ali važnije – zato što je to sada još i više društvena nego tehnološka tema. Tako smo birali i učesnike. Još jedna novina je to što je ovoga puta Debatak bio skroz otvoren za javnost. To su verovatno i neki pravci u kom će Debatak da se razvija. Javljamo se.
