Zato što QA zna procese, principe. A programeri? Pa, daktilografi…

Nemanja Ćosović, Senior Frontend Developer. Nemanja Ratković, Senior Java Developer. Nemanja Mitrović, Test Engineer. Samo sunce i cveće među njima, ne, sve dobro.

Jedan vozi BMW, u njemu vozi crno-beli šal i ne plaši se da parkira oko stadiona. Jedan vozi Smart-a i kao nema parkinga, , pa ga to smara, pa mu je to muka. Jedan im pravi probleme.

Zašto si došao u HOOLOOVOO, kako si saznao?

Nemanja Ćosović – Slučajno, ovaj, ispostavilo se da… Ništa. Upoznao sam jednu devojku u Beogradu, počeli smo da se zabavljamo, ja sam tada živeo na relaciji Čačak-Beograd, hteo da nađem posao u Beogradu. Pošaljem nekoliko CV-eva, jedan od njih završio na adresi Tanjinoj i dođem na intervju.

Super, ćao, možeš da počneš? Reko’ – mogu da počnem odmah! Zato što nisam imao nikakav angažman, kao – e, ništa važi, vidimo se, čujemo se, ćao. Intervju je prošao ok i ja dođem kući, vratim se nazad u Čačak.

Posle dva dana zove me Peđa, kao – znaš Nemanja, ja bih ti dao ponudu, takva i takva je, ti možeš da pregovaraš. Reko’ – uzimam! To je bilo to.

Kako si našao HOOLOOVOO, gde si uopšte čuo na njih?

Nemanja Ćosović – Valjda neki oglas na Infostudu.

Ostali?

Nemanja Ratković – Pa osim što sam radio sa jedno 35% HOOLOOVOO-a, ovaj u nekim prethodnim firmama, sa nekima sam čak studirao i tako u nekom trenutku – Mile, bivši kolega, me zvao i pitao je l’ bih hteo da radim sa njima. Ja sam tad već nešto planirao da menjam posao pošto sam bio, pa predugo – 11 godina bio u toj firmi.

I nekako je bilo – hoćeš da menjaš? Pa, kao hoću, tako da ni ja nisam nešto previše pregovarao, samo sam pitao – kad treba da počnem? Od 1. januara sam krenuo da dolazim na Dedinje umesto na, ovaj, umesto u centar. Tako da nije ništa nekako specijalno, ali to se u isto neko vreme desilo kada je počela priča sa matorim developerom, tako da bili su oni svi neki meet up-i, pa me sve to nekako ponelo.

Nemanja Ćosović – Dolazio si na HOOLOOVOOD.

Nemanja Ratković – Da, da, dolazio sam i na HOOLOOVOOD. Smorilo me da radim sa omladinom, hteo sam da radim sa ljudima mojih godina.

Nemanja Mitrović – Kod mene je ovako malo čudno, ja sam prvi put odbio zato što sam ja bio u isto vreme u dve firme u razgovoru. I ta firma u kojoj sam prihvatio posao, malo brže se odvijalo, jer je to velika firma, mora da prođe više interakcija i tako dalje i ja sam zapravo na tom drugom kao intervjuu sa njima odbio. U stvari rekao sam – pošto sam prihvatio ovde, uradiću zadatak, šta god treba, čisto da ispoštujem. Oni su bili u fazonu – ne, ne, ma opušteno, imamo te u bazi, bio si super, sve kul i prođe jedno četiri meseca, mene zove Sreta. Ja reko’ – što me sada ti zoveš(!?), jedino samo opet da dođem na razgovor. I ja sam tu kao hteo da odbijem zato što znam da su super ekipa i znam da, ako dođem na intervju, šta god da mi ponude – ja ću prihvatiti.

Na kraju dođem. Popričam tu sa njima, kakva je situacija, oni traže QA, tako ’vamo-tamo i ja uradim zadatak, taj isti zadatak, pošaljem, misleći da sam ga možda i loše uradio, bla-bla, oni meni ponudu, ja reko’ – dolazim 1. februara, pa kao aj ne prvi, da ne bude petak, nek bude četvrti i eto.

Niko nije pregovarao o ponudama?

Nemanja Ratković – Pa u principu, s obzirom da nisam imao neki pravi intervju, više je bilo na reč svih tih mojih drugara, nekako sam bio u fazonu nemam ja šta tu više da pregovaram, a i ta inicijalna ponuda je bila više nego prihvatljiva. Jednostavno, nije imalo smisla da se nešto tu natežemo, cimamo.

Nemanja Mitrović – Ovaj, ja sam pogrešio što nisam pregovaraoi tako neke stvari, nego sam prihvatio ponudu odmah i tako možda sam mogao bolje – da dobijem neki autić možda i tako (smeh).

Funkcionišete po timovima, po projektima, po ovome po onome – je l’ sarađuje neko od vas sa nekim od vas?

Nemanja Ratković – Nas trojica smo u istom timu, mada radimo različite projekte, ovaj, mislim različite projekte – različite aspekte projekata – Nemanja je QA, drugi Nemanja je frontend, ja sam backend.

Zašto QA mrzi backend-a i frontend-a?

Nemanja Mitrović – E, pa ne mrzi, znaš šta, to ti je urbana legenda. Ja obožavam programere. Ni jedan neće da me pogleda, ali ja stvarno obožavam programere (smeh). Šalim se, ovaj, uglavnom QA mrzi programere iz razloga što su nadobudni, najpametniji i tako dalje, ali ja sam se uverio nisu i imao sam jako lepih iskustava. Generalno, to sve zavisi od ljudi. Kada neko shvati da QA nije tu da te bičuje nego hoće da podigne kvalitet softvera na koji god način i tako pomaže i tebi… To je to.

Ne baš, je l’ da?

Nemanja Ratković – Pa ne slažem se, za početak jesmo nadobudni i najpametniji i ne vidim šta je tu sporno (smeh). Iskreno, nisam nikad pre sarađivao sa QA, mislim QA sa kojim sam ja pre sarađivao, to su ljudi koji su išli i kliktali po mom krajnjem proizvodu. Nisu čak ni testirali moj krajnji proizvod, moj proizvod, nego ceo krajnji proizvod, znači intregaciju backend-a, frontend-a, raznih API-a i na kraju davali tako neke inpute svima – e, ovo ne valja, ovde je ovo, ovde je ono, ovde fali. Ovde sam imao malo drugačiji pristup. Pravimo te integracione i funkcionalne testove. Ja dalje od unit testova nikad nisam radio, to je nešto, ovako, što mi se sviđa i tek sam malo zagrebao površinu.

Nemanja Mitrović – Pazi, ja neću njima da kažem da si ti napravio glupost u frontend testu, pa sam ja ispravio juče (smeh).

Nemanja Ratković – Ja nisam ni radio to.

Nemanja Ćosović – Nemam problem ni sa jednim ni sa drugim, to je to. Pa da, jedan dan je testirao nešto i pronašao stvari koje sam ja hteo da uradim i to je super, on čini da ja budem bolji u svom poslu i to je ok.

Nego, taj tvoj BMW – zašto BMW?

Nemanja Ćosović –  Pre 18 godina sam video sliku u nekom magazinu, bilo mi je kao da – to je to, to je ono to želim da imam i želja se nikad nije promenila.

Kako je logično da auto koji toliko voliš parkiraš ovde pored stadiona i ostaviš crno-belu zastavu unutra?

Nemanja Ćosović – Želja da posedujem Juventusov šal i kad budem imao auto, staviću na zadnju klupu i eto, složile se kockice. Kupio sam šal i kupio sam auto i onda je bilo, eto posle 20 godina je leglo na svoje mesto.

Ovaj, a bezbednost, pa igrači Crvene zvezde i igrači Partizana su igrali za taj klub, tako da ja negde se nadam da oni koji idu na stadion se sećaju toga dok prolaze pored moga automobila.

Peđa nam je rekao da si ti drugačiji QA od drugih zato što umesto da testiraš to što treba da testiraš, odnosno radiš svoj posao, ti napraviš program koji će to da uradi umesto tebe. Zašto? Zato što si lenj?

Nemanja Mitrović – Ne, nego zato što.. Tako sam naučio od malena, da sve što ne moram da radim zapravo i ne radim, nego da automatizujem. Šalim se, to je taj posao gde ti postaješ QA i prelaziš sa tog testiranja manuelnog na automatsko, ti si tada usko povezan sa developerima. Zato što ti znaš procese, principe, način testiranja, a oni znaju daktilografiju. I onda u tom trenutku tebi developer treba da ti odradi tu taj posao, razumeš – prstićima, da ti pomogne i onda zato ja obožavam developere i volim da radim sa njima (smeh).

Zašto još niste otišli iz HOOLOOVOO-a?

Nemanja Ratković – Pa ja sam neko ko, posle 11 godina u firmi, ne zato što volim nego me mrzelo da menjam, trebalo mi je mnogo vremena. Mislim, ne bih ni sad promenio firmu, ali jednostavno kada ti dođe tako brdo te neke dečurlije i shvatiš da oni čak nisu ni rođeni u 80-im, kažeš sebi – ok, previše je.

A zašto HOOLOOVOO? Pa, iskreno – došao sam na domaći teren. Zato što osam ljudi znam iz prethodne firme i iz prethodnih života, tako da za mene to i nije neka velika promena. Nešto ne volim promene, meni onako kada se ustalim i učaurim negde, to je to, ne moram da menjam. Ne kažem da sam se ovde ustalio, tek sam stigao, još uvek ispipavam stvari, ali za sad kako je – ako ne odem recimo za šest sedam meseci, ostaću ovde dok HOOLOOVOO ne stavi ključ u vrata ili dok ne nađem neki novi domaći teren da se preselim tamo. Sviđa mi se ovde i baštica i volim generalno. I u prethodnoj fimri je bila ta neka domaćinska atmosfera, zajednički ručkovi, velike zajedničke prostorije, imali smo play-room, Sony…

Nemanja Mitrović – Prvo, sajt je pre pre-pre-dobar, znači predobar za naše uslove. Totalno opušten, izvrištao sam za onog matorog što se slikao tamo (smeh). Slika je do jaja, ali ’ajde da vidite gde smo to zapravo bili – to mi je bilo skroz kul. Zašto ne? Nemam pojma , nisam razmišljao.

Nemanja, ti si ovde najduže – zašto nisi otišao iz HLVa?

Nemanja Ćosović – Postoje dva razloga. Prvi je taj što Peđa ima moj pasoš, a drugi razlog je što lični dohodak ovde finansira moju zavisnost od kompanije u Minhenu.

2018-04-20T09:04:22+00:00