Ideja je bila da nađem ekipu u kojoj ću biti najgori!

Branko Jovičić, Junior JavaScript Developer. Najmlađi među nama. Toliko nam se dopao
da smo otvorili poziciju posebno za njega!

Ono kad tražiš matorog developer-a i naleti klinac i kompletno te oduševi. Ali dobro, od početka smo u gasu da su talentovani juniori super i uvek dobrodošli! Prva je došla Ana, Branko je drugi. Pegla React, Angular, Linux Shell, a dobar k’o lebac.

Čekaj, tražili su matorog developer-a – što si se ti prijavio!?

Ideja je bila da nađem neku ekipu u kojoj ću biti najgori, to je bila ideja. Nekako da bih napredovao i da, otkud znam, ne budem teg, da mogu da držim korak. Ovaj, ispostavilo se da taj jedan programer sa kojim ja radim poznaje Sretena ovde, pa mu je prosledio CV. Posle su me zvali na razgovor i eto.

A što si bio u fazonu, ok – da bi bio najgori, što HOOLOOVOO? Na nivou tebe, ne kao HOOLOOVOO je sjajna firma, pa bih ja da radim tamo, nego šta je tebi prijalo u tvojoj ideji o HOOLOOVOO-u?

Pazi, u startu nisam znao ni ko su ni čime se bave. Taj kolega mi je rekao neke lepe stvari i onda sam počeo da saznajem. Imali su onu super foru na sajtu i skroz kul copy i svašta nešto, mislim, kao zanimljivo je. Nije to sad presudno, ali video sam da vode računa o zaposlenima, o sebi, o brendu. To mi je bilo strava, pa onda projekti, tehnologije, sve.

A sad kad si ovde?

Vrh!

Znači – ne planiraš da zapališ, dobro je!

Ne planiram!

Odmah su ti uvalili chatbot-a, kako je to prošlo?

Dobro je prošlo, bilo dosta novih stvari, nekih izazova.

Nisi pre toga čačkao API?

Nisam, nisam. Dosta toga je bilo novo i bilo je super. Jedno dvadeset puta sam ga napravio, ko god prođe pored, svi ono – e, mogao bi ovo ovako i mogao bi ono onako i onda sam ga prepravljao non-stop. Ali, mnogo sam naučio, iskustvo i proces i to i te zamerke.

Code review bio simpatičan?

Da, da, svaki (smeh).

Kako si to podneo?

Pa, sviđa mi se kritika kad je konstruktivna (smeh). Bilo je onako – jako destruktivno. Marko plus njih trojica, četvorica, ko se tu našao, ali posle kad sam sve to ispravio, seli sat, sat i po i sve je bilo ok. Nisam, nisam, oni ipak imaju nekako bolju ideju kako sve to treba da izgleda. Odmah sam i ja video te neke stvari da nisu dobre, malo sam ušao u taj fazon da gledam unapred šta može da ne bude dobro, ono…

Pitali smo Vasu, pa evo i tebe – zašto si programer?

Pa, ne znam, mislim, bio sam odbojkaš, propali ekonomista, propali student softverskog inženjerstva i onda kao ’ajde, daj nešto da uradim kako valja (smeh).

Da li misliš da ideš prema – propali programer?

Pa, nadam se da ne. Mada to sam mislio i za odbojku, ekonomiju i softversko inženjerstvo, pa ono, ne mogu d abudem siguran (smeh).

Ide ti super, Pele je u tom fazonu, ne brini. Nego. Šta te drži negde, ne nekom radnom mestu, šta je ono zbog čega si u gasu – aj ćao?

Moraju kolege da budu ok, znači tim. Radna atmosfera, možda malo mikromenadžmenta, tako…

Šta to znači?

Pa, to znači da imaš slobodu da radiš to što radiš. Da ljudi veruju da si odrasla osoba i da možeš da završiš posao, a ne da ti neko stoji iza i gleda. To.

Je l’ pravdaš poverenje?

Naravno, stalo mi je i trudim se.

Šta očekuješ od ljudi, kao čemu se nadaš od ljudi?

Pa, ne očekujem da svi budu kao ja, očekujem da postoji neka međusobna podrška.

Šta misliš da je ono najvrednije od tebe što ljudi mogu da dobiju?

Uf, to moraš druge da pitaš!

Šta se ti trudiš da pružiš ljudima oko sebe?

Ono što bih ja voleo da dobijem od drugih. Podršku, nikad snishodljivo ponašanje, nikad okrutnost.

U kom pravcu bi hteo da se razvijaš u HOOLOOVOO-u?

Nije mi sad, konkretno tehnološki, nije mi bitno u kom ću pravcu ići, ali bitno mi je da se, na primer, za dve godine okrenem i vidim da sam stvarno napredovao, da sam bolji programer, bolji čovek.

Tanja Mikić: Ne znam da li znate, Branko kada je došao, mi u stvari nismo imali poziciju za njega (smeh). Čekao nas je tri meseca. Viđali smo se, razgovarali, odbio je tri neke druge ponude.

Zašto si odbio te tri ponude i čekao HOOLOOVOO i da li si izmislio te tri ponude?

Nisam, nisam (smeh). Pa, ne znam, nekako sam, aj prvo što sam video sebe ovde, pa sam se i preselio blizu da mogu peške da dođem, razumeš, pa, kad sam došao prvi put na intervju, videlo se da ljudi imaju znanja. Mislim i taj kolega što mi je preporučio firmu, on inače ništa ne preporučuje, jako teško, jako je težak na rečima i ono kad je rekao – ok, Peđa je super lik i dobar gazda, u reko’ – čoveče, kad si ti to rekao… Najbolji kompliment koji sam ja dobio od njega za godinu dana, ono,  rekao je da sam ja, onako, kao jedan lošiji osrednji developer. Reko’ – ok, hvala (smeh). Tako da, ozbiljna preporuka.Posle kad sam došao, video sam da ekipa stvarno ima znanja. Posebno na meet up-u, opušteno, ljudi mi prilaze, pričaju sa mnom, sve super.

Te druge firme u koje sam išao na intervju, nisam imao taj osećaj da baš želim tu da radim. Kul je sve to i plate, ali nenako neću da idem kući smoren posle svakog radnog dana. To mi je bitno.

2018-04-11T16:06:36+00:00